Nadalina, Nadalina...

Peku mi se kolači.
Brdo kolača.
Čupavci i išleri, princes krofne, šaum rolne, dunavski valovi, mačije oči, tatlije i kadaif. I mađarica.
Ma ispekla bih kućice za Ivicu i Maricu, vješticu i Branka Kockicu, sve sa podrumom i tavanom.
Apsolutno ništa od toga mi se ne jede, u životu mi organizam manje slatka nije tražio, i zapravo odavno se nisam zdravije hranila, ni šerpe ne bih olizala, ma ni mutilice...samo bih da mađijam sa namirnicama.
Griljaž u avanu, narandžina korica i anis, slapovi čokolade, putera i vrhnja, cimeta među prstima, ušpinovan šećer, prepržen lješnjak, orasi i mak.
Pa brašna od oka, jaja na pari dok se mutilicom ne može "pisati" po površini, i miris podgrijanog najpunomasnijeg mlijeka.
Mjere u kašikama, šoljicama, fildžanima, "dok se ne počne odvajati od ruku", "dok ne vidiš da je taman" i "ono kad vidiš da je gotovo".
A ja klizim između šporeta, sudopera, šerpi i tepsija, sva elegantna zanosna i zarumenjena k'o Žilijet Binoš i Sofija Loren.
Ne k'o Olivera Marković.
Ne, nee, a-a.
Odgovorno tvrdim da na spisku najerotičnijih mirisa na visokom drugom mjestu stabilno se drži miris vrelih prženih badema.
Ne znam da li da tu potrebu za kulinarskom kreativnošću  pravdam ovim predprazničnim reklamama iz kojih vrište stolovi sa čoko-delicijama, Anom Ugarković, Nigellom Lawson, coolinarkom ili Konzumovim čokoladama za kuhanje na akciji (3+1 gratis).
Bilo kako bilo, stoički ću se braniti od ove gladi za kuhanjem jer me višegodišnje iskustvo uči da frižider pun kolača nije pametna ideja ma koliko ja sebi djelovala ojačale volje i prehrambenih navika, ali zato ako znate nekog poslastičara kojem na par dana treba besplatna radna snaga - toplo se preporučujem.

I da...zna neko gdje kupiti kalupe za praline u Sarajevu?