K'o biva dan muškaraca

Moj muškarac sprema najukusnije dagnje na svijetu, i kada očistim tanjir prije njega prebaci mi iz svog.
To zato što je uber super.
Ima ta široka ramena i kuleraj Christopher Wallken meets Marti Misterija. I ne hrče. Nikad.
To zato što je baš totalno super.

Moja mama ga voli.
Moj mačak ga voli.
Ja ga volim.
E to je tek super.

Njegove knjige i majice preferiram više od svojih jer mirišu na toplo.
Mirišu na labradora i žutog mačka avlijanera, put u Prag, kuću sa kapijom i kesten. Toplo.

Prepoznaje pjesmu, izvođača, album i godinu izdavanja na prvu notu i ne dosadi mu ni kada testiram znanje najnebuloznijim pitanjima (usputbudirečeno, frontmen grupe Tool je pasionirani vinar, Šobićev prvi album je izašao u Sarajevu a flojdovci su The dark side of the moon izdali '73.)

Za njegovu profesiju nemam ni senzibiliteta ni znanja, ipak poželim slušati satima kako mi pojašnjava, jer to radi odlično i jer tako predivno voli ono što radi, a to sve rjeđe srećem.

On kaže ćufte, ja kažem kolačić.
On ne voli vozove, ja bih sebi kupila jedan.
Ja brbljam, on sluša.
Njegov ćeif cigare, moj čokolada.
I nikad s nekim nisam imala više zajedničkog.

Top modeli mu premršavi (ma mo'š mislit'), opskrbio me svim  sezonama Mućki i hladno je obilazio drogerije u potrazi za nečim za šta je znao samo da se zove "baza za sjenila".

I onda mi neko kaže da bi ovo danas trebao biti njegov dan.
Čuj, dan.
'taaa će dan :)